DNEVNIK O CARNOJEVICU MILOS CRNJANSKI PDF

To je prosto tekst, lirski tekst, tzv. U hotelu "Pariz", Crnjanski nasumice odabira dijelove teksta. Ostalo spaljuje. Kasnije je Vinaver ispremetao poglavlja i knjiga je tako objavljena. Pijanu hrpu onih koji se sada bogate A ko bi to drugi mogao biti ako ne pesnik?

Author:Brajora Yojinn
Country:Lebanon
Language:English (Spanish)
Genre:Literature
Published (Last):17 January 2004
Pages:387
PDF File Size:13.72 Mb
ePub File Size:18.67 Mb
ISBN:883-9-23193-935-6
Downloads:84746
Price:Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader:Shakaramar



Bilo je juna. Veseo dan, Vidovdan. Bio je veseo dan, Vidovdan. Odoh i ja. U vozu su svi grdili ubicu. Tada sam pao u nesvest. Posle su me tukli. O, ni to nije bolelo. Posle su me opet udarali po licu. I bilo je bljutavo kako su je obletali. Topovi gruvaju. A kako sam se rodio ja? Tek posle pet godina rodio sam se ja. Sunce je bilo veliko, u buktanju nad bedemima. Ona je bila mlada i lepa udovica. Koliko sam zbog toga vriskao. Putovali smo. Tada je bila uvek bleda. Ja sam sve video. Jednako smo putovali.

Ona je rano u zoru odlazila nekud, na kupanje. Nedeljom je bilo lepo. Poznanice moje majke su me vrebale; jedino me je protinica zvala otvoreno i jasno, sa osmehom. Pesme te pritisle su me uza zid, uzimale mi dah. Ceo je svet tada bio tako lak. A ja sam se skrivao u polju, iza grada, najradije na groblju, gde su kraj gustih kukuruza pasla stada i stajale grdne barutane. Ljuljale su se male vatre od cigareta. Zastajalo se lagano.

Artiljerija je lupetala, zveckala i psovala. Ja nisam. Bio sam neispavan, umoran od svega toga. Bilo je tiho i nemo u magli. Tada sinu, sevnu, kao divlje lajanje, iza nas. Neko opsova i pade u jara. Levo od nas, vidim kako u nekom ubogom seocetu izlaze ljudi na kraj sela. Prva od Rusa. Oko deset sati dolazi vojnik. Vezujemo torbe. Topovi su poludeli. Jedan se izvrte. Ulazili smo sve dublje u rovove.

Sede ranjenici, krvavi, prljavi, drhte, hladno im je. Svukli su ga svega golog. Desno od nas izlaze, kao mravi, iz rovova, rojevi eg puka i jure u groznoj dreci, vikanju i jaukanju. Zemlja se kovitlala i prskala preda mnom uvis. Sjurismo se u neke bare.

Neko pade kraj mene u glib. Opet legosmo. Pucaju sa desna i sa leva. Tresem se od tog disanja. Ja sam svud spavao, ali zore su me budile. Zore, zore su divne. Dani su prolazili. To sam voleo. Tu rumenu krv prosutu po ulicama. Ko zna? Iz Zlocova smo doneli pune torbe jela. Na glavnom putu smo dobili tri teske granate. Bilo je vec dosta mrtvih. Navikli smo se. Neka tuga mi je bila pala na grudi. Bilo je pred podne. Niko nije imao pojma: gde su Rusi i kuda idemo.

Odjednom tresnu i desno i levo oko nas. Zasu me zemlja i ja se izvrtoh u neke leje krompira. Zario sam lice u zemlju i disao, disao. Kraj mene je jaukao jedan i zapevao. Podigoh glavu. Sunce je peklo. Zaspao sam. Napadao me je taj san uvek, cim bih legao. Tiho smo se dizali. Bio sam i na to navikao. Ruski rov na bregu, sav zakisao, bio je izumro. U najgoroj vatri tu smo se ukopali.

Groznice su me tresle. Trebalo je pisati kartu. Znalo se otkuda je. Oboje smo bili iznemogli. Zemlja je prskala, treskala uvis. Metak ga je prozujao od glave do pete. Ja vidim da mi iz nosa curi krv na grudi. Rezerva se valjala preko mene u rov. Kola su se jedva vukla u blatu. Prolazili smo kraj pustih sela. Nekoliko jadnih, grozno sirotih, odrpanih Jevreja.

Blato, grdno more blata. Svuda kola, jadni konji i beskrajni, blatni putevi. Pa i tu sam zaspao. Neki fenjeri su se ljuljali oko nas, i jednog po jednog dizali nas, i unosili.

Pevale su, pevale su meni; znale su otkuda dolazim, a imao sam osmeh na licu. Kako su bili uzani sokaci. A sunce? Ko si ti? Kuda idem; ja nikog nemam u ovom gradu, ja ne znam puta.

Hajde tu. Izabrah jednu. Ko mi se smeje? Bojala se da je neko ne vidi.

ALAT PENYANGRAI KOPI PDF

Dnevnik o Čarnojeviću

Bilo je juna. Veseo dan, Vidovdan. Bio je veseo dan, Vidovdan. Odoh i ja.

HELMUTH PLESSNER LACHEN UND WEINEN PDF

Dnevnik o Čarnojeviću

.

Related Articles